О књизи: 2023 / Погледао ју је право у очи. Милана је почела да долази себи. Али он је у праву! Он је увек био њен тата. Мајка је била мало хладна, а сада је јасно зашто! Али не би свака жена преузела одговорност за туђе дете, поготово са таквом причом! И моја мајка га је узела. И увек је ћутала, и ниједном речју јој није замерила. Милана је клонула и бризнула у плач, загњуривши се у очево раме. - Тата! Најбољи си, тата! „Па, добро“, помиловао ју је по глави. - Остао сам жив за твоје добро. Ти си пљувачка Донка, једно лице. Гледам те, и боље ми је, срце ми се радује. Тако си љубазан, леп, паметан, живахан! - Хоћеш ли ми рећи о мојој мајци? - Рећи ћу ти. Заиста желим да причам о њој, да је се сећам и са ким?